Svetski dan borbe protiv gojaznosti

Svetski dan borbe protiv gojaznosti, koji se svake godine obeležava 4. marta, podseća da gojaznost nije samo individualni izazov, već ozbiljno javno i zdravstveno pitanje koje zahteva sistemski, dugoročan i odgovoran pristup. Prema podacima World Health Organization, gojaznost je hronična, progresivna bolest koja značajno povećava rizik od razvoja nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i određene maligne bolesti. Nezarazne bolesti danas čine više od 70% svih smrtnih ishoda na globalnom nivou, a gojaznost predstavlja jedan od ključnih faktora rizika koji se može prevenirati.
Razmere problema su značajne i u Srbiji. Podaci WHO pokazuju da oko 24% populacije u našoj zemlji živi sa gojaznošću, dok približno 57% stanovništva ima povišen indeks telesne mase (BMI iznad 25 kg/m²). Time se Srbija svrstava među zemlje sa visokim rizikom. Procene ukazuju da bi do 2030. godine gotovo tri miliona građana moglo imati povišen BMI. Istovremeno, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, između 40 i 50% odraslih u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno, što dodatno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti.
Gojaznost je povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija. Posebno se izdvajaju bolesti srca i krvnih sudova, koje predstavljaju glavni uzrok smrtnosti kod osoba sa gojaznošću. Pored toga, gojaznost je direktno povezana sa najmanje 13 vrsta malignih bolesti i odmah nakon pušenja, smatra se jednim od najznačajnijih faktora rizika na koje je moguće uticati. Ovi podaci potvrđuju da gojaznost nije estetsko pitanje niti rezultat pojedinačnih odluka, već kompleksno zdravstveno stanje sa ozbiljnim posledicama po kvalitet i dužinu života.
Posebno zabrinjava porast učestalosti gojaznosti kod dece. Prema podacima World Health Organization, 1975. godine oko 4% dece školskog uzrasta imalo je prekomernu telesnu masu, dok je 2022. godine taj procenat porastao na približno 20%. Danas više od 400 miliona dece i adolescenata širom sveta ima prekomernu telesnu masu ili gojaznost. Gojazna deca imaju znatno veći rizik da postanu gojazni odrasli, čime se povećava verovatnoća ranog razvoja hroničnih bolesti. Ovaj trend ukazuje na potrebu za preventivnim merama koje počinju od najranijeg uzrasta i uključuju porodicu, obrazovni sistem, zdravstvene institucije i širu zajednicu.
Pored zdravstvenih posledica, gojaznost ima i značajan ekonomski i društveni uticaj. Globalni troškovi povezani sa gojaznošću mere se bilionima dolara godišnje, dok se u Srbiji procenjuje da troškovi povezani sa ovim stanjem čine približno 3% bruto domaćeg proizvoda. Ovi podaci potvrđuju da je reč o izazovu koji prevazilazi pojedinca i zahteva koordinisano delovanje različitih sektora.
Savremeni pristup prevenciji i lečenju gojaznosti podrazumeva multidisciplinarni model koji uključuje uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, psihološku podršku i kada je medicinski indikovana, farmakoterapiju ili hirurško lečenje. U Srbiji je gojaznost prepoznata kao hronična bolest, a 2022. godine usvojen je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za njeno lečenje. Dodatno, World Health Organization je krajem 2023. godine određene terapije za lečenje gojaznosti uvrstila na listu esencijalnih lekova, čime je dodatno potvrđeno da je reč o ozbiljnom zdravstvenom stanju koje zahteva sistemsku podršku zdravstvenih sistema.
Važan aspekt savremenog pristupa jeste i destigmatizacija. Brojna istraživanja ukazuju da se osobe koje žive sa gojaznošću često suočavaju sa stigmatizacijom, što može negativno uticati na mentalno zdravlje i smanjiti spremnost na traženje stručne pomoći. Zato se sve češće ističe potreba da se razgovor o gojaznosti usmeri na opšte zdravlje, dobrobit i kvalitet života, umesto isključivo na telesnu masu.
Upravo iz tog razloga platforma „Teži ravnoteži“ razvijena je kao nacionalna inicijativa usmerena na prevenciju, informisanje i dijalog zasnovan na dokazima. „Teži ravnoteži“ predstavlja stalnu platformu za razmenu relevantnih podataka, stručnih mišljenja i edukativnih sadržaja, sa ciljem da doprinese izgradnji poverenja i odgovorne komunikacije u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti. Platforma obuhvata kontinuirani monitoring domaćih i evropskih tema, nacionalna istraživanja percepcije potrošača, ekspertske savete, strukturisane odnose sa medijima i javno-edukativne programe.
Svetski dan gojaznosti podseća da održiva rešenja zahtevaju zajedničko delovanje zdravstvenih institucija, stručne javnosti, obrazovnog sistema, privrede i građana. Prevencija gojaznosti ne podrazumeva kratkoročne i izolovane mere, već dugoročan, sistemski pristup koji stvara okruženje u kojem je ravnoteža dostižna i održiva.