Zdravlje zaposlenih nije samo lična odgovornost pojedinca, ono je i strateško pitanje za kompanije. Prekomerna telesna težina i gojaznost direktno utiču na produktivnost, odsustvo s posla i ukupne troškove poslovanja, što potvrđuju najnovija istraživanja.
Studija organizacije Nesta i kompanije Frontier Economics iz jula 2025. godine pokazuje da gojaznost i prekomerna težina godišnje koštaju britansku ekonomiju oko 31 milijardu funti u vidu smanjene produktivnosti, dok ukupni ekonomski troškovi ovih stanja dostižu 126 milijardi funti godišnje. Ova cifra uključuje troškove zdravstvene zaštite, izgubljene godine života u lošem zdravstvenom stanju, nižu produktivnost zaposlenih, bolovanja i izgubljene radne godine zbog prerane smrti.
Najveći deo ovih troškova dolazi od gojaznosti, a ne samo prekomerne težine – 24 milijarde funti u poređenju sa 6,9 milijardi. Troškovi smanjene produktivnosti obuhvataju:
- Povećanu stopu nezaposlenosti – 12,1 milijarda funti
- Nižu produktivnost na radnom mestu – 9,7 milijardi funti
- Više dana bolovanja – 8,3 milijarde funti
- Izgubljene radne godine usled ranije smrti – 0,7 milijardi funti
Ovo jasno pokazuje da je ekonomski uticaj zdravlja zaposlenih daleko veći nego što se često misli i da zanemarivanje ovog problema direktno pogađa profitabilnost i održivost kompanija.
Globalne procene takođe potvrđuju ozbiljnost problema. Prema podacima World Obesity Federation-a, u 2019. godini ekonomski uticaj prekomerne težine i gojaznosti iznosio je 2,19% globalnog BDP-a, dok bi nastavak trenutnih trendova do 2060. godine doveo do povećanja troškova na 3,29% globalnog BDP-a. Indirektni troškovi, koji uključuju smanjenu produktivnost, bolovanja i preranu smrt, čine čak 61–88% ukupnog ekonomskog tereta, što naglašava koliko je ključna pažnja poslodavaca prema zdravlju zaposlenih.
Za kompanije ovo znači da ulaganje u zdravlje zaposlenih nije samo etički, već i ekonomski opravdano. Zdravi zaposleni su produktivniji, odsustvo s posla je ređe, a motivacija i angažovanost veći. Studije pokazuju da male promene u radnom okruženju, kao što su dostupnost zdravih obroka, stimulacija fizičke aktivnosti tokom radnog dana ili fleksibilni rasporedi mogu značajno smanjiti rizik od gojaznosti i poboljšati produktivnost cele kompanije.
U politici Velike Britanije postoje preporuke za standarde zdrave hrane u poslovnim prostorima i ukazuju na to da sistemske promene imaju najveći uticaj na smanjenje gojaznosti u populaciji i time indirektno smanjuju ekonomske troškove.
Iz svega navedenog možemo da zaključimo da kompanije koje žele dugoročno da budu uspešne moraju gledati na zdravlje zaposlenih kao strateški resurs. Prevencija gojaznosti i promocija zdravog načina života na radnom mestu nisu samo društveno odgovorni potezi, one su dugoročna investicija u produktivnost, smanjenje troškova i otporniju kompaniju u budućnosti.