Dijabetes predstavlja jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja današnjice. Podizanje svesti o ovoj bolesti od izuzetnog je značaja, s obzirom na to da pogađa milione ljudi širom sveta. Istorijski gledano, veliki pomak u lečenju dijabetesa napravljen je 1922. godine, kada su Frederik Banting i Čarls Best otkrili insulin – lek koji je promenio tok bolesti i živote obolelih. Dijabetes danas pogađa više od milijardu ljudi, a procene Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije za dijabetes pokazuju da će do 2045. godine broj obolelih dostići preko 600 miliona.
Dijabetes spada među najčešća endokrinološka oboljenja, a njegov rast povezan je sa modernim načinom života, gojaznošću, fizičkom neaktivnošću i stresom. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da skoro polovina obolelih nisu svesni svoje bolesti. Tako se izlažu riziku od mnogo ozbiljnih komplikacija poput problema sa srcem, bubrezima i vidom.
Iako dijabetes može dugo ostati neprimećen, postoje simptomi koji mogu da ukažu na problem. Među najčešćim su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, pojačani apetit i neobjašnjiv gubitak telesne mase. Dijabetes se javlja u različitim oblicima: tip 1 (insulin-zavisni), tip 2 (insulin-nezavisni), gestacijski ili specifični oblici.
Vrlo je važno da osluškujete svoje telo i obratite pažnju na faktore koji povećavaju rizik od dijabetesa, poput gojaznosti, nedostatka fizičke aktivnosti i hroničnog stresa. Ključno je da bolest bude otkrivena na vreme, a redovno praćenje nivoa glikemije omogućava pravovremenu reakciju i prevenciju komplikacija.
Promena načina života i uvođenje fizičke aktivnosti, minimum 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 50% i dovesti do gubitka 5–7% telesne težine. Čak i smanjenje telesne mase za 10% značajno smanjuje rizik za dijabetes, ali i poboljšava krvni pritisak i holesterol.
U okviru kampanje „Teži ravnoteži“, Privredna komora Srbije poziva sve građane da razmisle o svom zdravlju i ulože male napore koji donose velike rezultate. Redovna fizička aktivnost, kontrola telesne težine i pažljivo izbalansirana ishrana nisu samo mere prevencije, to su koraci ka zdravijem i ispunjenijem životu.
Svaka mrvica pažnje prema sebi može dugoročno napraviti ogromnu razliku.