Sigurno se pitate šta je negativan kalorijski bilans? Odgovor je jednostavan: to je kada naše telo troši više kalorija (energije) u procesu varenja određene hrane nego što varenjem dobijemo iz nje. To znači da je telo primorano da koristi svoje rezerve energije iz nekog drugog izvora npr. masnih naslaga, da bi organizam imao energije dovoljno da funkcioniše.
Koje su to namirnice sa „negativnim kalorijama“?
Namirnice koje imaju negativne kalorije su namirnice sa niskim glikemijskim indeksom, a visokim sadržajem vlakana – što rezultira dužim osećajem sitosti. Namirnice koje su bogate vitaminima, mineralima i hranljivim materijama, kao što su voće, povrće i začinsko bilje, ubrzavaju metabolizam i proizvodnju digestivnih enzima.
Termogeneza ishrane i termički efekti hrane
Ljudskom telu je potrebna energija koju dobijamo iz hrane za sve aktivnosti, ali mu je potrebna i određena količina energije prilikom konzumiranja hrane i njenog varenja. Telo neke kalorije iz hrane koristi da je preradi, a neke da je sagori u obliku toplote. Jedan od pojmova koji se odnosi na ovaj proces naziva se ishranom indukovana termogeneza (DIT – diet-induced thermogenesis).
Termogeneza ishrane varira u zavisnosti od njenih sastojaka, jer je telu potrebna različita količina energije za preradu proteina, ugljenih hidrata i masti. Najviši procenat termogeneze se dobija ishranom zasnovanom na proteinima (20 – 30%). To znači da kada unesete 100 kalorija proteina, od oko 20-30 kalorija telo troši na razgradnju, što znači da unosite samo 70 kalorija. U tradicionalnoj ishrani, termogeneza predstavlja oko 10% kalorijskog unosa. To, međutim, zavisi i od raznovrsnosti ishrane jer ručak u kome preovlađuju proteini u odnosu na masti ima drugačiji termički efekat. Procenat termogeneze je prikazan u tabeli:
| Količina kalorija po gramu hrane | Termogeneza (%) | |
| Proteini | 4 | 20 – 30% |
| Ugljeni hidrati | 4 | 5 – 10% |
| Masti | 9 | 0 – 3% |
Međutim, osim termogeneze, treba imati u vidu da samo deo ukupnog broja kalorija telo koristi kao energiju ili za skladištenje. Treba uzeti u obzir i kalorije izlučene nakon apsorpcije, poput vlakana ili delimično nesvarene hrane. To se može objasniti jednostavnom jednačinom:
Ukupan broj unesenih kalorija – “isključene kalorije” – termogeneza hrane = realno unete kalorije
Postoje li namirnice s negativnim kalorijama?
Ideja o ishrani u kojoj jedete samo hranu sa negativnim kalorijama i gubite težinu zvuči prilično primamljivo. Na internetu se mogu pronaći dijete koje se baziraju uglavnom na konzumaciji povrća ili voća. Jedna od takvih namirnica je celer koji se uglavnom sastoji od vode i vlakana. Ali, da li je zaista moguće da postoji hrana koja ima „negativne kalorije“?
Verovatno ćemo vas razočarati ako vam kažemo da je ideja o hrani sa negativnim kalorijama mit, teorijska pretpostavka ili možda želja. To potvrđuju i naučna istraživanja.
Za tačne rezultate korišćena je mašina za merenje brzine metabolizma i energije potrebne za varenje celera. 33% kalorija se troši na varenje, a 43% se izlučuje, što nažalost ne predstavlja 100%. Razlika je u 24% kalorijskog unosa. Iz toga možemo zaključiti da iako se celer sastoji uglavnom od vode i vlakana, on ne „prolazi“ kroz digestivni trakt bez ostavljanja određene količine energije (kalorija) u telu.
Ne postoje naučni dokazi o postojanju namirnice sa „nula kalorija“, ali postoje primeri hrane sa veoma niskim sadržajem kalorija. Primeri tih namirnica predstavljaju hranu sa visokim sadržajem vode. Evo nekoliko primera:
| Sadržaj vode (%) | Broj kalorija | |
| Celer | 95% | 14 (u 100 g) |
| Paradajz | 94% | 32 (u 180 g) |
| Šargarepa | 88% | 52 (u 130 g) |
| Grejpfrut | 92% | 69 (u 230 g) |
| Lubenica | 91% | 46 (u 150 g) |
| Jabuka | 86% | 53 (u 110 g) |
Celer, paradajz i grejp su niskokalorični i sadrže 7 do 30 kalorija na 100 grama. Iako je to niskokalorična hrana i smatra se negativno kaloričnom, istraživanja to ne potvrđuju. Zbog visokog sadržaja vlakana i vode, za njihovu preradu nije potrebna velika količina energije. Šta to znači? Ove namirnice su niskokalorične, ali takođe zahtevaju manje energije za varenje.
Koji je značaj ovih namirnica za naš organizam?
1. Ubrzavaju metabolizam i proces razgradnje masnih naslaga
2. Povećavaju nivo energije
3. Stabilizuju nivo šećera u krvi
4. Poboljšavaju varenje
5. Čiste jetru i creva
6. Poboljšavaju cirkulaciju
7. Regulišu masnoću u krvi
8. Povećavaju prag tolerancije na stres
9. Ublažavaju anksioznost i depresiju
10. Pospešuju koncentraciju i utiču na bolji san
11. Usporavaju proces starenja
Izgleda da ne postoji dijeta sa negativnim kalorijama, što je dobra vest i može biti pozitivna poruka, jer bi se moglo prebrzo smršati. Ishrana namirnicama „negativnim kalorijama“ i vizija gubitka težine oko 1kg dnevno potpuna je suprotnost zdravom načinu gubitka kilograma. Takva ishrana je nezdrava i jednolična, da ne govorimo o jo-jo efektu koji izaziva. Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer, ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.