Hronične nezarazne bolesti (Noncommunicable diseases – NCDs) su grupa zdravstvenih stanja koja se ne prenose direktno sa osobe na osobu, ali su dugi niz godina vodeći uzrok smrtnosti i bolesti širom sveta. U ovu grupu spadaju: kardiovaskularne bolesti (srčani udar, moždani udar), rak, dijabetes i hronične bolesti disajnih puteva.
Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije:
NCD čine oko 74% svih smrtnih ishoda globalno.
Svake godine, milionima ljudi ove bolesti skrate životni vek i ograniče sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Najčešći faktori rizika su neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje, zagađenje vazduha kao i preterana upotreba alkohola, faktori koji su, bar delimično, povezani sa stilom života.
Ove bolesti se ne manifestuju preko noći, već se obično razvijaju godinama, što znači da ne samo da ugrožavaju zdravlje pojedinaca, već i utiču na sposobnost ljudi da rade, učestvuju u društvu i doprinesu ekonomiji.
Kako NCD utiču na zaposlene?
NCD imaju višestruke posledice po radnu sposobnost i kvalitet života zaposlenih:
Smanjena radna sposobnost
Osobe koje žive sa hroničnim bolestima često se suočavaju s fizičkim i psihičkim ograničenjima koja otežavaju dugotrajan rad bez prekida. Čak i kada su na poslu, mnogi zaposleni rade s smanjenom produktivnošću zbog simptoma bolesti ili nuspojava terapije.
Apsenteizam
Brojne epidemiološke studije ukazuju da hronične bolesti povećavaju verovatnoću odsustvovanja sa posla. Na primer, istraživanja koja analiziraju odnos između hroničnih zdravstvenih stanja i odsustva sa posla pokazuju da osobe s više NCD stanja imaju značajno veću učestalost odsustva u odnosu na opštu populaciju.
Apsenteizam ne utiče samo na pojedinca, već stvara pritisak na timove i poslodavce: kolege moraju preuzimati dodatne zadatke, što može dovesti do preopterećenja i pada moralnog i profesionalnog zadovoljstva u radnoj sredini.
Prezentizam
Kada zaposleni dolaze na posao čak i kada njihovo zdravstveno stanje uzrokuje smanjenje funkcionalnosti u pitanju je prezentizam. Iako su fizički prisutni, njihova sposobnost rada je umanjena, što utiče na kvalitet rada i ukupnu produktivnost tima.
Svetske analize ukazuju da prezentizam može da bude veći izvor gubitka produktivnosti od odsustvovanja, posebno kada hronično oboleli pokušavaju da obavljaju zadatke u ograničenim zdravstvenim kapacitetima.
Uticaj NCD na kompanije i ekonomiju
NCD stanja predstavljaju izazov i za organizacije, ne samo iz ugla zdravlja pojedinca, već i poslovne održivosti:
Direktni i indirektni troškovi
Direktni troškovi nastaju iz medicinskih tretmana, terapija i bolničkih usluga za zaposlene.
Indirektni troškovi uključuju gubitke produktivnosti usled odsustva i smanjene radne sposobnosti.
Prema WHO i povezanim analizama, gubitak produktivnosti povezan sa hroničnim bolestima predstavlja značajan udar na ekonomsku aktivnost, čineći stotine milijardi dolara godišnje u nekim regionima.
Studije sprovedene na nivou zemalja pokazuju i konkretne procene: u nekim državama nestalni doprinos radne snage i produktivnosti zbog NCD može da iznosi nekoliko procenata bruto domaćeg proizvoda, utičući direktno na održivost poslovanja i ekonomsku konkurentnost.
Pritisak na zdravstvene sisteme
NCD povećavaju potražnju za zdravstvenim uslugama, remete planiranje zdravstvene zaštite i predstavljaju dugoročni izazov za javne resurse i osiguranje. Potencijalno povećanje troškova lečenja može da ograniči ulaganja u druge sektore i usluge koji doprinose radnom okruženju i preventivnim programima.
Prevencija NCD bolesti – lična i sistemska odgovornost
NCD bolesti nisu neizbežne, mnoge u velikoj meri mogu biti sprečene ako se smanje rizici povezani sa ponašanjem i životnim stilom. SZO naglašava da su detekcija, upravljanje rizicima i adekvatna terapija ključne komponente odgovora na ovu epidemiju.
Fokus na prevenciju
Ključne mere za prevenciju uključuju:
Smanjenje konzumiranja duvanskih proizvoda
Promovisanje zdrave, izbalansirane ishrane
Podsticanje redovne fizičke aktivnosti
Optimizaciju radnog okruženja kako bi bilo zdravije za zaposlene
I dok pojedinci imaju odgovornost da vode računa o sopstvenom zdravlju, strateški sistemski pristup je jednako važan. Poslodavci i društveni sistemi mogu da stvore okruženje koje:
olakšava zdrave izbore (hranom, aktivnostima, ergonomijom),
podstiče preventivne preglede i programe promocije zdravlja,
uključuje podršku mentalnom i fizičkom zdravlju zaposlenih.
Prevencija pogoršanja hroničnih bolesti ne samo da poboljšava kvalitet života zaposlenih, već smanjuje troškove i jača radnu produktivnost.
Hronične nezarazne bolesti (NCD) postale su jedan od najvećih globalnih javnih i zdravstvenih izazova, snažno utičući na život pojedinaca, sposobnost rada i ukupnu ekonomsku aktivnost. Njihov uticaj se ne završava simptomima, on se preliva u širu dinamiku radne sposobnosti, poslovne efikasnosti i društvenog blagostanja. Aktivan pristup prevenciji, kombinovan sa sistemskim politikama podrške zdravlju, može da promeni ovaj trend, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou kompanija i čitavih zajednica.