Hormon gladi – Grelin
Kada je želudac prazan, luči se grelin, koji informiše endokrine žlezde mozga o nedostatku hrane u sistemu za varenje i nakon toga se javlja osećaj gladi. Iz tog razloga, grelin se naziva hormonom gladi. Ovaj hormon ima strukturu peptida i sastoji se od 28 aminokiselina, nedavno je otkriven i ima veoma važnu ulogu u regulaciji apetita. Nivo grelina u krvotoku se podiže nekoliko sati pre svakog obroka, a vrhunac dostiže neposredno pre konzumiranja hrane. Nakon obroka, nivo grelina pada. Za razliku od leptina koji reguliše apetit na duži vremenski period, grelin ima kratkotrajno dejstvo jer utiče na svakodnevni osećaj gladi. Zahvaljujući uticaju grelina, apetit se povećava. Ovaj hormon je povezan i sa hormonom rasta pa tako utiče na fizički razvoj tela. Zanimljivo je i da visoka koncentracija grelina poboljšava memoriju i koncentraciju.
Hormon sitosti – Leptin
Ovaj hormon je otkriven ne tako davno (1994. godine), i njegovim otkrićem su dati odgovori na mnoge nepoznanice. Često se naziva i hormon sitosti, regulator gladi, ali i hormon gojaznosti. Leptin je zapravo hormon koji se luči u ćelijama masti. Masno tkivo se u organizmu ponaša kao deo endokrinog sistema. Lučeći ovaj hormon, masno tkivo, kroz krvotok šalje poruku mozgu hipotalamusu o svom stanju i raspoloživosti skladištene energije. Ova “komunikacija” masnog tkiva i mozga je vrlo važna jer nas štiti od gladi, ali i prejedanja. Svaka promena koja se dogodi na ovoj relaciji, dovodi do određenih odgovora. Ukoliko u organizmu imate određeni procenat masti na koje je telo naviklo ovaj proces teče uobičajenim tokom. Količina masnog tkiva tada ostaje ujednačena i proporcionalno tome se luči leptin, a do mozga stiže poruka da nema promena. Upravo zbog toga ni mi nemamo veće oscilacije u energiji i apetitu. Zahvaljujući leptinu, mi imamo osećaj sitosti.
Ukoliko ipak dođe do promene i podvrgnemo se nekoj od rigoroznih dijeta, organizam će shvatiti da “veštački” pokušavamo da smanjimo apetit. Organizam počinje da smanjuje masti što utiče na slabije lučenje leptina. Ukoliko nastavimo sa takvim režimom telo će shvatiti kako to više nije privremena situacija i počeće da objavljuje uzbunu. Šta se tada događa? Nakon što je hipotalamus dobio signal da ima mnogo manje leptina, i da to traje već neko vreme, on šalje svoju poruku (u želji da se vrati na prvobitno stanje) – pojačavajući osećaj gladi i smanjujući energetsku potrošnju (dolazi do osećaja umora, bezvoljnosti, prestanka potrošnje masti i početka pojačanog razlaganja mišićne mase, koja troši mnogo energije, čak i u stanju mirovanja).
Rezultat rigoroznih dijeta je usporavanje metabolizma, uz pojačan osećaj gladi. Ukoliko se nastavi sa takvom ishranom može se pojaviti i otpornost na leptin.
Otpornost na leptin
Otpornost na leptin je pojava prilikom koje iako unosimo dovoljno veliku količinu masti i ovog hormona, signali ipak više ne stižu do mozga, tako da i pored potrebnog unosa ostaje pojačan apetit, a i dalje smo bez energije. Mehanizam je sličan kao i kod insulinske rezistencije, ali je problem što ovde postoji “greška” i oslabljena komunikacija, usled nemogućnosti vezivanja hormona za odgovorne receptore.
Postoje tri glavna uzroka ove pojave:
- Previše leptina (nagli porast ili kontinuirano povećan unos hrane, više nego što je potrebno) što vremenom može prouzrokovati neosetljivost receptora;
- Zapaljenski procesi unutar hipotalamusa;
- Akumulacija lipidnih metabolita.
Saveti koji mogu da doprinesu pravilnom funkcionisanju hormona sitosti i gladi
- Trening – fizička aktivnost smanjuje zapaljenske procese u organizmu, a povećanje mišićne mase ubrzava metabolizam i reguliše hemijske procese;
- Raznovrsna ishrana – pravilno izbalansirani makronutrijenti koji su dobro raspoređeni u toku dana i u skladu sa energetskom potrošnjom i treningom; smanjenje unosa rafinisane i prerađene hrane;
- Kvalitetan san – potrudite se da dovoljno spavate jer je kvalitetan san veoma važan faktor za normalan rad hormona.
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često organizmu donose više štete nego koristi. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i poremećaja u pravilnom funkcionisanju i lučenju hormona. Jer, ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.