U poslednje vreme sve češće čujemo da neko ima intoleranciju na gluten ili problem sa celijakijom, koja predstavlja trajni oblik intolerancije glutena (prolamina) poreklom iz pšenice, raži, ječma. Mogući simptomi i znaci koji mogu ukazivati na ovo zdravstveno stanje su induvidualni, od pojave hronične dijareje, apatije i razdražljivosti, preko poremećaja rasta i razvoja, do upadljivog gubitka mišićne mase ili uvećanja trbuha.
Šta je gluten?
Gluten je protein koji se nalazi u određenim žitaricama: ječmu, pšenici i raži. Uglavnom ga kontaminira i ovas (zob) iako je to žitarica koja prirodno ne sadrži gluten. Osnovna namena glutena je u pripremi jer gluten ima funkciju lepka koji daje testu elastičnost, rastresitost, bolje zadržavanje oblika i strukture, ali i uticaj na podizanje testa.
Gluten se nalazi u gotovo svim industrijskim i pekarskim proizvodima, pivu, začinima, bombonama, čokoladama. Osim u hrani, gluten se upotrebjava i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, pa se često može naći u pastama za zube, šamponima i proizvodima za negu kože, lekovima, ali i u dekorativnoj kozmetici. Osobama koje su obolele od celijakije čak i minimalna količina glutena u ruževima i balzamima za usne može prouzrokovati zdravstvene smetnje.
Autoimune reakcije izazvane glutenom mogu se razlikovati od osobe do osobe. Dok neko ima slabije reakcije, kod drugih javljaju ozbiljni problemi koji mogu narušiti stanje čitavog organizma.
Šta je celijakija?
Celijakija je doživotno neprihvatanje glutena u organizmu. Za nju kažu da je bolest sa hiljadu lica jer oboleli često imaju simptome koji su na prvi pogled nepovezani i ne ukazuju na bolest koja ima veze sa crevima. Ali nisu samo creva ta koja su na udaru celijakiji.
Celijakija uzrokuje oštećenje crevnih resica koje može dovesti do njihovog zapaljenja i uništavanja osnovne funkcije, apsorpcije hranljivih materija, što dovodi do smanjene sposobnosti organizma da varenjem dolazi do vitamina, minerala, belančevina, ugljenih hidrata i masti iz hrane koju unosimo. Gluten zbog toga može oštetiti i druge organske sisteme.
Šta uzrokuje intoleranciju na gluten?
Postoje različiti faktori koji mogu dovesti do toga da ljudi imaju veću predispoziciju ka simptomima intolerancije na gluten: nedovoljna zastupljenost nutrijenata u ishrani, oštećenje digestivnog trakta, imunološki status, genetski faktori i hormonski disbalansi. Svi navedeni faktori mogu uzrokovati simptome intolerancije na gluten.
Mogući simptomi celijaklije?
Simptomi celijakije mogu biti: hroničan umor, grčevi u mišičima, bolovi u zglobovima nerazjašnjene etiologije, artritis, emocionalna preosetljivost, iritabilnost, depresija, anksioznost, izostanak menstruacije, osip na telu praćen svrabom, migrenski bolovi, neplodnost, ponovljeni spontani pobačaji, nerazjašnjena anemija usled nedostatka gvožđa.
Ipak, čak i kada osoba ustanovi da ne boluje od celijakije, i dalje postoji šansa da je osetljiva na gluten, tj. intolerantna. U medicini su poznata dva stanovišta – pozitivan rezultat testa na celijakiju ili prisutnost alergije na gluten. Treća mogućnost je negativnan nalaz koji ukazuje na to da nemate razloga da izbegavate hranu koja sadrži gluten.
Međutim, istraživanja pokazuju da simptomi intolerancije na gluten uopšte nisu toliko „crno-beli“. Nije redak slučaj da je moguće imati simptome intolerancije na gluten, bez prisustva celijakije.
Za ovo zdravstveno stanje postoji novi izraz koji se naziva ne-celijakija-glutenska osetljivost (non-celiac gluten sensitivity- NCGS).
Ljudi sa NCGS-om nemaju celijakiju, ali se bolje osećaju kada izbegavaju gluten u ishrani.
Ishrana bez glutena umanjuje gastrointestinalne tegobe kod osoba sa intolerancijom na gluten.
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Postoje dva načina dijagnoze celijakije: analizom putem krvi i biopsijom creva. Preporuka je da se prvo rade tekstovi iz krvi, ali biopsija uspostavlja definitivnu dijagnozu.
Analize krvi mogu obuhvatiti analizu antitransglutaminazna antitela (anti-tTG) ili antiendomiozijalna antitela (EMA) i antiglijadinska antitela (AGA).
Biopsija podrazumeva uzimanje tkiva putem crevne biopsije koje se šalje na histopatološku analizu. Ukoliko nalaz pokaže atrofiju sluzokože tankog creva i povećane intraepitelne limfocite dijagnostikuje se celijakija.
Šta isključiti iz ishrane ukoliko ste osetljivi na gluten?
Ishrana bez glutena isključuje: pšenicu, raž, ječam, speltu, ovas. Sve ove žitarice sadrže gluten.
Dozvoljeno je da konzumirate: pirinač, kinou i heljdu – žitarice koje ne sadrže gluten.
Gotove namirnice skoro uvek sadrže gluten uz nekom obliku, osim ukoliko nisu naglašeno deklarisane kao “bezlugenske”. Zato, ako ste osetljivi na gluten, najbolje je izbegavati prerađenu hranu ili gotova jela.
Bezgutenska ishrana zahteva strogo pridržavanje pravila bezglutenske dijete i čitanje deklaracija na prehrambenim proizvodima. Potrebno je obratiti pažnju na skrivena mesta glutena i namirnice za koje nikada ne biste rekli da sadrže gluten.
Kako sami da otkrijete da li ste osetljivi na gluten?
Napravite spisak pisutnih simptoma, zatim isprobajte eliminacionu dijetu i na dva meseca potpuno isključite gluten iz ishrane.
Nakon 60 dana, pogledajte spisak napisanih simptoma i proverite da li i koji su simptomi i dalje prisutni. Ako su se uglavnom izgubili, to može biti dobar razlog za vas da nastavite sa ishranom bez glutena. Ako niste sigurni, vratite se na prethodnu ishranu da vidite da li će se neki od simptoma koji su se izgubili ponovo vratiti. Posle šest meseci ishrane bez glutena, postepeno uvodite u ishranu neke od namirnica koje ste izostavili i proverite da li reakcije još uvek postoje.