BOLEST STALNO GLADNIH LJUDI
Čim pojedete nešto slatko, odmah vam se jede nešto slano. Čim pojedete nešto slano, odmah vam se jede nešto slatko i tako u krug. Imate osećaj da ste konstantno gladni. Međutim, iako uspete da se izborite sa glađu i jedete manje i ređe, telesna masa se veoma sporo ili nikako ne smanjuje. Tu je i konstantan umor, pospanost, neraspoloženje… Odlazite kod lekara i nakon različitih analiza saznajete da imate insulinsku rezistenciju.
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija predstavlja metabolički poremećaj pri kome ćelije tela ne reaguju adekvatno na insulin. Ovo stanje može dovesti do niza komplikacija, na kraju i do dijabetesa. Šta ti se zapravo dešava? Hrana je osnovni izvor energije, ali na tebe utiče tako da ti energiju gubiš, ali dobijaš kilograme. Šta to zapravo znači?
“Insulinska rezistencija predstavlja stanje smanjene osetljivosti ciljnih tkiva na normalne koncentracije insulina u cirkulaciji. Pankreas proizvodi insulin, anabolički hormon koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Insulin omogućava ulazak glukoze u ćelije mišića, masti i jetre. Pomoću insulina, reguliše se nivo šećera u krvi i održava u granicama normale. Insulin predstavlja osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen, koji se skladišti u jetri i mišićnim ćelijama, a po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije. Kod osobe sa insulinskom rezistencijom, ćelije mišića, masti i jetre ne reaguju adekvatno na insulin. Glukoza se zbog toga zadržava u krvi, a pankreas nastavlja da proizvodi insulin kako bi snizio nivo šećera,” navodi prim. mr sc. med. dr Snežana Lešović, pedijatar – endokrinolog i član radne grupe Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Zbog čega se javlja?
Brz način života, „brza hrana“ i popularna jela, doveli su do ishrane koja je u najvećoj meri bazirana na ugljenim hidratima, dobijenim iz prostih šećera – koji se brzo apsorbuju i ulaze u krvotok. To dovodi do stanja kada ćelije organizma prestanu brzo i efikasno da reaguju na signale insulina (koji reguliše nivo šećera u krvi) i onda nastaje insulinska rezistencija.
Pored genetskih faktora koji mogu biti uzročnici, faktori rizika za natanak insulinske rezistencije mogu biti i:
- prekomerna težina i gojaznost, posebno u predelu abdomena,
- pozitivna porodična anamneza za dijabetes,
- osobe sa hipertenzijim i poremećajem nivoa lipida,
- gestacioni dijabetes,
- pothranjenost ploda
- sindrom policističnih jajnika,
- masna jetra
- neaktivan način života, tj. fizička neaktivnost
- ishrana sa previše ugljenih hidrata
- pušenje…
“Pored ovih faktora rizika određeni lekovi – glukokortikoidi, neki antipsihotici mogu doprineti nastanku insulinske rezistencije. Neka endokrinološka oboljenja – Kušingov sindrom i akromegalija, praćena su insulinskom rezistencijom. Osobe koje imaju probleme sa spavanjem i slip apnije takođe mogu imati insulinsku rezistenciju.” – objašnjava dr Lešović.
Koji su simptomi i znaci insulinske rezistencije?
Ono što čini insulinsku rezistenciju posebno podmuklim zdravstvenim stanjem jeste činjenica da ono nema očigledne simptome, sve dok se ne dođe do poremećaja prometa šećera u organizmu i dijabetesa. Do tada, simptomi mogu uključiti umor, glad, slabu koncentraciju, zaboravnost, depresiju, bezvoljnost… Gojaznost, hipertenzija i poremećaji u lipidogramu mogu pobuditi sumnju na nastanak insulinske rezistencije i metaboličkog sindroma.
“Kod pojedinih pacijenata javljaju se hiperpigmentacije – tamne mrlje na koži (akanthosis nigricans) na pregibima, na vratu ili ispod pazuha, a može nastati i retinopatija – oštećenje mrežnjače oka koje može da dovede do trajnog slepila. Kod žena akne, neuredan menstualni ciklus (neredovne menstruacije) i nemogućnost začeća takođe mogu ukazati na insulinsku rezistenciju.”’- ističe dr Snežana Lešović.
Dijagnostikovanje insulinske rezistencije
“Insulinska rezistencija ne ispoljava karakteristične simptome, pa ne postoji jedan test koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju,” navodi dr Lešović. Umesto toga uzimamo u obzir nekoliko faktora:
- Lična anamneza, simptomi (sticanje uvida u životni stil i navike pacijenta)
- Porodičnu anamneza (faktori rizika);
- Fizički pregled pacijenta – uhranjenost pacijenta (indeks telesne mase, popularni BMI), obim struka (OS), krvni pritisak , akantoza…
- Laboratorijske analize: glukoza, OGTT (oralni test tolerancije glukoze), HOMA index, HbA1c (prosečan nivo šećera u krvi poslednja 3 meseca), lipidogram, CRP, transaminase…
Za konačnu procenu veoma je važno sve rezultate uzeti u obzir.
Da li i kakve posledice ovo stanje ostavlja na organizam?
Insulinska rezistencija povećava rizik za nastanak predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Prema Međunarodnoj federaciji za dijabetes rizik za srčani i moždani udar je dva puta veći kod osoba sa insulinskom rezistencijom.Insulinska rezistencija i metabolički sindrom povezani su sa većim rizikom za nastanak maligniteta, pre svega karcinoma bešike, dojke, debelog creva, grlića materice, pankreasa i prostate. Istraživanja su utvrdila snažnu vezu između insulinske rezistencije i gubitka memeorije i nastananka Alchajmerove bolesti.
“Kod žena, sa insulinskom rezistencijom često se udružen javlja sindrom policističnih jajnika koji izaziva bolne menstruacije, neredovne cikluse i neplodnost. Takođe, mnoga medicinska istraživanja ukazuju na pozitivnu korelaciju između insulinske rezistencije i kožnih oboljenja, pre svega pojavu akni, jer insulin podstiče razvoj androgenih hormona koji ubrzavaju rast ćelija za proizvodnju sebuma.”– objašnjava dr Snežana Lešović.
Da li i na koji način gojaznost i prekomerna težina utiču na nastanak insulinske rezistencije?
Većina naučnika smatra da su najveći krivci za razvoj insulinske rezistencije prekomerna težina, posebno u predelu abdomena (visceralna mast koja se nakuplja oko vitalnih organa), manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, stres i poremećaj sna. Prejedanje i gojaznost snažno su povezani sa insulinskom rezistencijom.
“Ektopično masno tkivo lokalizovano u predelu epikarda, jetre, omentuma i skeletnih mišića oslobađa velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, a svojim sekretornim produktima doprinosi i nastanku prvo lokalne, potom i sistemnske inflamacije. Sve to doprinosi razvoju insulinske rezistencije i metaboličkog sindroma,”- dodaje dr Lešović.
Istraživanja ukazuju da povećan oksidativni stres i poremećaj bakterijske flore creva može izazvati inflamaciju koja pogoršava insulinsku rezistenciju i dovodi do drugih metaboličkih poremećaja. Insulinska rezistencija prisutna je kod odraslih, ali i kod dece i mladih. S obzirom na trenutnu epidemiju gojaznosti kod dece, rezistencija na insulin kod dece je važno pitanje sa kojim se suočavaju zravstveni radnici.
Kako se leči?
Insulinska rezistencija smatra se jednim od ključnih faktora u razvoju većine današnjih hroničnih bolesti. Iako ne možemo promeniti faktore rizika kao što su genetski faktori, porodični faktori rizika, uzrast ili etnička pripadnost, možemo promeniti životni stil.
“Promena životnog stila je adekvatna mera za početak lečenja – pravilna ishrana, fizička aktivnost, kvalitetan san, prestanak pušenja i lekovi (ukoliko lekar proceni da je potrebno),” ističe dr Snežana Lešović.
Balansirana ishrana jedan je od ključnih faktora za regulisanje isnulinske rezistencije. Potreban je pravilan raspored obroka, konzumiranje hrane koja je bogata vlaknima, kao i izbegavanje namirnica sa visokim glikemijskim indeksom (prosti ugljeni hidrati). U ishranu je potrebno uvrstiti složene ugljene hidrate (zeleno povrće u neograničenim količinama, zatim žitarice od celog zrna, ovsene pahuljice, kao i integralni pirinač.
Kada je reč o proteinima, poželjno je konzumiranje svih vrsta belih mesa, ribe, belanaca, kao i mladog sira. Preporučuje se unošenje dovoljno tečnosti, ali pre svega vode i čajeva. Iz ishrane je potrebno izbaciti slatkiše, sokove, alkohol i proizvode koji sadrže više od 1% transmasti na 100g. Na poleđini prehrambenih proizvoda se lako mogu pronaći podaci o nutritivnom sastavu, pa je važno obratiti pažnju pri izboru namirnica.
Koji su načini prevencije insulinske rezistencije?
Preventivne mere potrebno je započeti rano u životu.
Svi faktori koji utiču na rast ploda (fetusa) značajni su za prevenciju. Važna je prevencija gojaznosti, gestacionog dijabetesa, nedovoljne ishrane i pušenja majke tokom trudnoće, kako bi se sprečio nastanak gojaznosti i rezistencije na insulin kod dece.
Prirodna ishrana (dojenje) doprinosi smanjenu prevalencije gojaznosti i potencijalne insulinske rezistencije kasnije u životu.
Osobe koje su u riziku za nastanak gojaznosti potrebo je kontinuirano pratiti, na vreme dijagnostikovati gojaznost i ne odlagati lečenje. Važno je pridržavati se saveta o ishrani, saveta o značaju svakodnevne, planirane fizičke aktivnosti i smanjenog sednetarnog ponašanja u svim uzrastima u cilju prevencije gojaznosti i insulinske rezistencije.