Ovih dana veliki deo hrišćana uveliko sprovodi Božićni post koji traje punih šest nedelja, mada se neretko vernici odlučiju da poste kraće, nedelju ili dve. Osnovno pravilo posta je postizanje duhovnog i telesnog balansa, uzdražavanje i umerenost u svemu, pa i u hrani.
Prema pravilima posta, tokom ovog perioda isključene su određene grupe namirnica tačnije, gotovo svi proizvodi životinjskog porekla. Ovo zajedno čini veliku grupu namirnica koja se ne konzumira, a to su mlečni proizvodi, meso i jaja, dok je riba dozvoljena određenim danima prema crkvenom kalendaru. Upravo ovde može biti najveći izazov za vernike, kako da jedu raznovrsno, zadovolje kalorisjke i nutritivne potrebe organizma, a da ne preteraju ni u čemu.
Kako rasporediti obroke i šta jesti tokom posta?
Tokom posta se treba držati stadardnih preporuka, a to znači jesti tri glavna obroka i dve užine. Potrebno je osluškivati svoje tele i signale koje nam šalje. Ukoliko osetimo glad ubrzo nakon obroka, znači da nam isti nije bio dovoljno nutritivno i kalorisjki bogat, u suprotnom ukoliko nam se javlja težina u stomaku, možda smo pak preterali. Tada ishranu treba korigovati, ubaciti još jedan obrok ili izbaciti neki.
Treba unositi dosta povrća i voća, kako svežeg tako i termički obrađenog jer su nezamenljiv izvor vitamina i minerala. Sve vrste namirnica treba da se nađu na dnevnom jelovniku. Proteini, masti i ugljeni hidrati i, naravno, dosta tečnosti. Kako je ishrana bazirana najčešće na biljnim izvorima važno je znati u koje povrće predstavlja izvor određene grupe namirnica.
- Izvor proteina mogu biti mahunarke, sočivo, grašak, pasulj, leblebije, a osim proteina sadrže i velike količine vlakana koji povoljno utiču na probavni sistem.
- Povrće bogato proteinima su i prokelj, karfiol i kelj.
- Pečurke sadrže visoke količine proteina.
- Semenke lana, golice, bundeve i suncokreta mogu biti odličan dodatak jelima i povećati količinu proteina.
- Žitarice poput pirinča, ovsa i pšenice sadrže dosta proteina i ugljenih hidrata te ih treba svakodnevno unositi.
- Orašasti plodovi su idealan izvor zdravih masti, ali i proteina.
- Masti koje treba da budu zastupljene su one nezasićene kao što je maslinovo ulje.
- Riba je odličan izvor i proteina i omega masnih kiselina, kada je dozvoljena prema verskom kalendaru trebalo bi obavezno da se nađe na meniju.
Dan posta možete započeti parčetom hleba od celog zrna sa ajvarom, užine bi trebale da bude voćne, a možete dodati i orašaste plodove, ručak bi trebao da sadrži neki od izvora proteina kao što je sočivo uz drugo povrće i salatu, za večeru spremite pirinač sa povrćem. Skuvajte kompot od suvog ili svežeg voća, možete ga uzeti umesto soka ili užine. Vodite računa da pijete dosta vode i jedete čorbe kako bi organizam bio dovoljno hidriran. Smanjite unos testa i ostalih prerađevina jer nisu najbolji izvor vitamina i minerala, ali zato mogu biti veliki izvor kalorija. I zapamtite, ukoliko je obrok dobro uravnotežen, sigurno nećete osećati glad.
Ko sme ili ne sme da posti?
Post je slobodna volja vernika i kao takav ne može se nikome zabraniti, ali treba voditi računa da ukoliko osoba pati od određenih zdravstvenih stanja treba konusltovati lekara. Hronični bolesnici ili oni koji imaju teže oblike neke bolesti kao i trudnice, dojilje i deca bi najpre trebalo da konsultuju lekara u vezi sa postom ili pak bilo kojom drugom ishranom koja isključuje određene grupe namirnica.
Sa druge strane post je neretko protumačen kao idealna prilika da se smrša ili da se uživa u hrani pod izgovorom da ne postoji veliki izbor namirnica. Ovo svakako ne treba da bude izgovor ili razlog.
Unošenjem malih količina hrane koja je već osiromašena određenim namirnicama možemo dovesti svoj organizam u stresno stanje jer ne unosimo dovoljno vitamina i minerala, a to za direktnu posledicu ima oslabljen imunitet i veću podložnost infekcijama.
S druge strane, povećan unos ugljenih hidrata, testa, pržene hrane ili visoko kalorične poput orašastih plodova može dovesti do povećanje telesne mase tokom posta, ovo nije samo suprotno verskim ubeđenjima koja su polazna tačka posta jer se preteruje u svemu već je i direktna posledica po zdravlje. Kako nedovoljna telesna masa može uzrokovati oslabljen organizam isto takav efekat na telo ima i prekomerna težina.
Da li je post zaista zdrav?
Post je i prema crkvenom kalendaru ograničen, što znači da nije preporuka da se cele godine uzdržavamo od određenih grupa namirnica. Prema dosadašnjim naučnim istraživanjima, najzdraviji način ishrane je raznovrstan i uravnotežen. Post može biti dobar način da se odmorimo od određene hrane. U današnje vreme usled brzog načina života često pribegavamo lakšim načinima ishrane, a nauštrb opšteg zdravlja. Kada promenimo način ishrane može nas podstaći da planiramo obroke na vreme i pripremimo sve za ceo dan koji provodimo van kuće. Post može biti idealna prilika za menjanje životnih navika, koje ćemo primeniti i nakon njegovog završetka.
Kako preći na mrsnu hranu nakon posta?
Za većinu vernika, narčito onih koji su postili čitavih šest nedelja dan svečanosti kada se proslavlja Božić može biti pravi izazov. Kako odoleti tako lepoj i ukusnoj hrani? Hrani koju je porodica sa ljubavlju spremala jer će se svi okupiti i provesti vreme zajedno. Ne, nećemo reći da treba da odustanete od trpeze, ali ćemo vam dati nekoliko saveta kako da se pripremite na hranu od koje ste odmarali prethodni period.
Važno je razumeti da je za organizam veliki šok kada se unese ogromna količina teže varljive hrane. Kao posledica može se javiti težina u želucu, nagli skok pritiska ili šećera. Zato, počnite sa malim količinama hrane, kontrolišite obroke, ne prejedajte se, popijte vodu često, a izbegavajte sokove. Planirajte šta ćete pojesti, dajte prednost onome što najviše volite kako biste zadovoljili sva čula, a drugo ostavite za drugi dan. Najbolje bi bilo da obrok počnete sa supom ili čorbom, unećete tečnost i smanjiti potencijalno prejedanje „težom“ hranom.
I ne zaboravite sa se prošetate ili bavite drugim sportovima i uživate u lepim zimskim danima.