Dok svakodnevno slušamo i pričamo o epidemiji virusa koji hara svetom, istovremeno deluju i one tihe, neprimetne i naizgled bezazlene koje su prisutne već duže vreme u našim životima, i svi smo, hteli mi to ili ne, postali njihov deo. Govorimo o epidemijama savremenih životnih stilova, kao što su gojaznost, sedentarni način života, potpuni izistanak fizičke aktivnosti i diskus hernija kao posledica ,ali i bolest 21. veka. Danas u svetu od ove bolesti pati oko 3% populacije, sa tendencijom rasta, a prosečna starost pacijenata je 37 godina dok češće obolevaju muškarci.
Nekada se smatralo da samo stariji ljudi mogu patiti od ove bolesti, danas se granica pomerila. Koji su uzroci, kako se leči i prepoznaje rekla nam je dr Sanja Mazić uz objašnjenje šta je diskus hernija i kako da je preveniramo.
Šta je diskus hernija i koji su uzroci nastanka?
„Diskus hernija je distorzija zgloba između dva pršljenska tela, odnosno prolaps međupršljenskog diska. Bolest nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinastog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore. Odnosno, kada gornje pršljensko telo pod težinom ostatka kičmenog stuba pritiska elastični disk, gura ga napolje i on pritiska spinalne nerve što izaziva neprijatan bol. Ovo stanje je najčešće rezultat degeneracije diskova tokom starenja jer se iz njih gubi deo tečnosti što ih čini manje fleksibilnim. Tačan uzrok se često ne može sa preciznošću odrediti, ali kako danas sve više mladih ljudi pati od ove bolesti može se reći da su glavni krivci nepravilno držanje kičmenog stuba, nepravilno korišćenja mišića za podizanje tereta, dugo sedenje i nedovoljno fizičke aktivnosti. Retko neki traumatični događaj, kao što je pad ili udarac u leđa, može prouzrokovati diskus herniju.“ objašnjava prof. dr Sanja Mazić, specijalista medicine sporta i šef Katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Kako prepoznati simptome ove bolesti?
Nažalost ili na sreću, diskus hernija ne može da prođe neopaženo. Ona šalje jasne znake da postoji problem. Može da bude praćena blagom, srednje teškom ili teškom kliničkom slikom. U zavisnosti od toga gde je lokalizovana diskus hernija, osoba može osećati različite simptome. „Ukoliko je prolaps u donjem delu leđa, obično se javlja osećaj bola u donjem delu leđa, koji se širi u gluteus, butinu, list i stopalo. Ako je diskus hernija u vratu, bol će se javiti u vratu i širiće se u rame ili ruku. Bol se može intenzivirati pri kašlju, kijanju ili pomeranju kičme. Drugi simptomi su ukočenost ili trnjenje, osobe koje imaju diskus herniju često osećaju ukočenost ili trnjenje u delu tela gde prolazi nerv čiji je koren pritisnut. Takođe, može se javiti i slabost mišića. Mišići koji su inervisani pritisnutim nervima mogu pokazivati znake slabosti što dovodi do ugožavanja pokreta u čijem izvođenju učestvuju ovi mišići, ali i do nemogućnosti izvođenja ili otežanog izvođenja pokreta,“ pojašnjava dr Mazić.
Ukoliko primetite neki od ovih siptoma trebalo bi da se što pre javite lekaru specijalisti neurologije, neurohirurgije, fizikalne medicine ili ortopedije. Pre nego što dobijete odgovarajuću terapiju važno je da mirujete i vodite računa o svakom pokretu jer i najmanji može samo pogoršati stanje.
Preventiva je osnova
Naše telo je projektovano za pokret. Kičma predstavlja stub našeg tela, koji degenerativno propada usled modernog, sedentarnog načina života. Mnogo sedenja za računarom, nepravilni obrasci pokreta kičmenog stuba, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost su vodeći uzroci što je diskus hernija rapidno napredovala na listi najćešćih stanja i bolesti u poslednjih 20 godina.
„Preventiva podrazumeva pokret, odnosno vežbanje, a vežbanje traži istrajnost. Kao što imamo higijenu usne duplje, tako bi trebalo da imamo i higijenu kičmenog stuba i da svaki dan odvojimo 10 minuta vremena za specifične vežbe jačanja kičmenog stuba. Takođe, uravnotežena ishrana u cilju prevancije gojaznosti je važan faktor za zdravu kičmu. I naravno, svakod nas bi trebalo da vodi računa pri podizanju tereta i izvođenju naglih pokreta.“ navodi dr Mazić.
Postoji li lek za diskus herniju?
Kao i kod većine bolesti, stanje varira od lakšeg do težeg i u zavisnosti od toga se pripisuje terapija. Stepen se validira radiološkim pregledom magnetnom rezonancom i na osnovu toga se preporučuje lečenje. Lakši i srenje teški oblici se leče primenom agenasa fizikalne medicine, suporativnom medikamentnom terapijom i promenom loših obrazaca životnih navika, a najteži oblici se leče operativnim putem uz, takođe, savet o promeni načina života.
Mogu li osobe sa diskus hernijom da se bave nekom fizičkom aktivnošću?
Svakako i preporučuje se! S obzirom na to da je veoma mali broj zdravstvenih stanja kontra indikovan sa fizičkom aktivnošu, ona se preporučuje svima, ali kod određenih stanja neophodna je konsultacija sa lekarom! „Kada je diskus hernija u pitanju, preporučuje se svaki vid fizičke aktivnosti koji ne narušava arhitektoniku kičmenog stuba. Preporučuje se nedeljno 150 minuta umerene fizičke aktivnosti kao što su šetnja, vožnja bicikla, lagani džoging ili plivanje, ali i vežbe za jačanje mišića kičmenog stuba i trupa,“ zaključuje dr Mazić.