Da, sa dijabetesom se živi. Često čujemo ovo, ali da li zaista i moramo da živimo sa dijabetesom? Koliko prevecija ima udela u borbi sa dijabetesom? Da li su sedentarni način života i nedovoljno raznovrsna ishrana odgovorni za sve veći broj obolelih od dijabetesa tipa 2? Da li stres i nedovoljno sna doprinose pojavi ove bolesti? Odgovor leži u svakom od ovih pitanja.
Dijabetes tipa 1
Dosadašnji naučni dokazi ukazuju na to da je dijabetes tipa 1 neizlečiva bolest i da je genetika odgovorna za ovo stanje, koje se ispoljava kod mladih osoba, ispod 30 godina, a najčešće u pubertetu. U osnovi ovog oboljenja je autoimuni proces, koji oštećuje beta-ćelije pankreasa, te insulina u cirkulaciji praktično nema. Beta ćeilje ne reaguju na stimuluse i u takvim uslovima bez insulina, jetra, mišići i masno tkivo ne samo da ne mogu da absorbuju glukozu (ćelije galaduju), već je i oslobađaju. Ono što karakteriše ovo oboljenje je insulinska zavisnost, oboleli su primorani da primaju insulin redovno jer njihov imuni sistem organizma napada ćelije pankreasa i sprečava ovaj organ da stvara dovoljno insulina. Dijabetes tipa 1 se javlja u 10% slučajeva od ukupnog broja populacije koja boluje od šećerne bolesti.
Dijabetes tipa 2
Sa druge strane, postoje utemeljeni naučni dokazi da se celokupnim zdravijim životnim stilom dijabets tipa 2 može prevenirati. Ovaj tip šećerne bolesti se od prethodnog upravo po tome i razlikuje. Nastanak ove bolesti je usko povezan sa pojavom gojaznosti. Prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, posebno u visoko industrijalizovanim zemljama i zemljama u razvoju, predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Na porast učestalosti dijabetesa najveći uticaj ima savremeni način života, koji se karakteriše povećanim unosom kalorija i masti u ishrani, gojaznošću, sedaternim načinom života, nedostatkom fizičke aktivnosti, visokim nivoom svakodnevnog stresa, lošim navikama (pušenje) itd. Pacijenti koji obolevaju od ovog oblika šećerne bolesti su obično stariji od 40 godina (najčešće između 65. i 74. godine života) i najveći broj njih je gojazan.
Šta se dešava u organizmu?
Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje energije. Ishrana bogata takozvanim „brzim“ šećerima zahteva od pankreasa da u kratkom periodu od početka obroka luči velike količine insulina. Tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi. Isto se dešava i kada nema redovnih obroka u ishrani. Pankreas tada kontinuirano proizvodi velike količine insulina i vremenom se iscrpljuje, a ćelije više ne reaguju na insulin, stručno rečeno postaju rezistentne.
Šećerna bolest je hronična i progresivna bolest. Njene komplikacije se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom kontrolom (regulacijom) bolesti. Ona može biti uzrok slepila, amputacija nogu, dok od svih osoba koje su na dijalizi čak četvrtina boluje od šećerne bolesti. Najznačajnije hronične komplikacije bolesti su promene na krvnim sudovima, a neposredni uzrok smrti od šećerne bolesti je u više od polovine slučajeva srčani i moždani udar.
Šta kaže statistika?
- 463 miliona odraslih (1 id 11) živi sa dijabetesom (odaci iz 2019. godine). Procene su da će ovaj porasti na 578 do 2030. godine
- Kod 1 od 2 odrasle osobe sa dijabetesom bolest ostaje nedijagnostifikovana, gotovo 232 miliona ljudim a većina ima dijabetes tipa 2
- Više od 3 do 4 osobe živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima
- 1 od 5 osoba sa dijabetesom ima više od 65 godina
- U 2019 godini dijabetes je prouzrokovao 4,2 miliona smrtnih slučajeva[1]
- Procenjuje se da u Srbiji ima oko 710 000 ljudi sa ovim zdravstvenim problemom
- U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja[2]
Koji su simptomi šećerne bolesti?
Najznačajniji simptomi ove bolesti su: hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi), glikozurija (šećer u mokraći), povećano izlučivanje mokraće, noćno mokrenje, pojačan osećaj žeđi, pojačan osećaj gladi, gubitak u telesnoj težini, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža, povremeni osećaj svraba i crvenilo lica. Bilo koji od ovih simptoma ukoliko primetite morate se odmah javiti lekaru jer ćete tako dobiti najbolje smernice za dalje, a u borbi sa šećernom bolešću je svaki dan važan jer što se ranije krene šanse za kvalitetniji život su veće.
Šta možemo da učinimo i kako prevenirati?
Najvažniji,
ali i možda najzahtevniji način prevencije je promena životnog stila. To znači
da dosadašnji način života koji je podrazumevao neredovnu ishranu i fizičku
aktivnost zamnenimo redovnim balansiranim obrocima i svakodnevnom fizičkom
aktivnošću. Kontrola stresa, dovoljno sna, život bez duvanskog dima, ali i poznavanje
istorije bolesti u porodici će osigurati put ka prevenciji. Zanimljivo je da
dokazi ukazuju na to da dugotrajno dojenje smanjuje rizik za nastanak insulin
zavisnog dijabetesa.