Vitamini su neophodno za pravilan rast i razvoj kao i funkcionisanje organizma. Da bi svi procesi u telu bili zadovoljeni neophodno je prisustvo čak 13 različitih vitamina. Iako sami po sebi nisu izvor energije oni su ključni za stvaranje energije i pokretanje metaboličkih i fizioloških procesa u telu. Vitamin D je jedan od njih. Njegovo otkriće s početka 20. veka je bilo gotovo revolucionarno jer je velika stopa rahitisa kod dece, za šta je odgovoran nedostak vitamina D, konačno mogla biti prevenirana. Naučnici još uvek istražuju potpuni uticaj vitamina D na naš organizam, ali ono što je poznato, da ima višestruku ulogu.
Koje su glavne odlike vitanina D?
„Vitamin D deluje na skoro sve organe u ljudskom telu zato što je uključen u funkcionisanje preko 200 gena. Ima važnu ulogu u regulisanju rasta ćelija, u funkciji neuromuskularnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistma. Važan je za pravilan razvoj i funkcionisanje koštanog sistema i zuba. Izuzetno je značajna njegova uloga u očuvanju imunog sistema, a dokazano smanjuje inflamaciju tokom infekcije. U slučaju nedostatka, organizam je podložniji bakterijskim i gljivičnim infekcijama. Takođe, ndostatak vitamina D povećava rizik za nastanak mnogih hroničnih bolesti. Smatra se da vitamin D ima uticaj na pojedine regije mozga i na hormone (serotonin) koji određuju naše raspoloženje, a noviji podaci upućuju na to da je propadanje kognitivnih funkcija u starijoj dobi povezano s niskom koncentracijom vitamina D “ navodi prim. mr sc. med. dr Snežana Lešović, pedijatar – endokrinolog i član radne grupe Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Na koje sve načine unosimo u organizam vitamin D?
Iako putem hrane uzimamo gotovo sve vitamine, izuzetak je jedino Vitamin D. Njega sadrži tek nekoliko namirnica dok je Sunce primarni izvor. Ovo je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu, adekvatnim izlaganjem sunčevom UVB zračenju. Osim Sunca i hrane značajan izvor vitamina D mogu biti i suplementi, ukoliko su neophodni.
„Sunčeva svetlost je najvažniji izvor vitamina D u svim uzrastima, a na njegovu sintezu utiču razni faktori: godišnje doba, doba dana, dužina dana, oblačnost, smog, sadržaj melanina u koži, prekomerna upotreba kozmetike, kao i samo vreme izloženosti Suncu. Već posle 10-15 minuta sunčanja količina vitamina D3 dostiže svoj maksimum, koji iznosi 2.000–4.000 IU / dan. Savetuje se kratko, ali redovno i svakodnevno izlaganje Suncu, tako da izloženost bude najmanje 18% telesne površine (nepokrivenih podlaktica i nogu). Treba izlagati Suncu kožu bez zaštitne kreme sa UV filterima, jer kreme za sunčanje i najnižeg zaštitnog faktora (15), smanjuju u koži sintezu vitamina D za čak 99,9%“ ističe dr Lešović.
„Pored sunčeve svetlosti, uravnotežena ishrana pokriva do 20% potrebnog dnevnog unosa vitamina D, a prirodni izvori vitamina D uglavnom su riba, poput haringe i u manjoj meri – žumance, sir, mleko i neke pečurke. U pogledu prevencije nedostatka vitamina D na nivou populacije, u nekim zemljama je predviđeno obavezno obogaćivanje odabranih prehrambenih proizvoda (mleko, mlečni proizvodi, žitarice, sok od pomorandže, margarin i testenine)“ dodaje dr Snežana Lešović.
Šta sve može da prouzrokuje
insuficijencija vitamina D kod dece, a šta kod odraslih?
Nedostatak vitamina D važan je javno zdravstveni problem i nastaje zbog sve izraženije promene životnog stila, sedentarnog ponašanja, dužim vremenom provedenim u zatvorenom prostoru, nepovoljnim prehrambenim navika kao i ograničenim količinama vitamina D iz prirodnih izvora (i dijetalnih i UVB). Starijim osobama, trudnicama i bebama na prirodnoj ishrani može nedostajati ovaj vitamin. Takođe, određena medicinska stanja kao što su oboljenja bubrega ili neadekvatna apsorpcija vitamina D iz digestivnog trakta, hronično oboljenje jetre, gojaznost, zatim osobe koje uzimaju lekove koji utiču na metabolizam vitamina D ali i druge bolesti mogu uzrokovati nedostatak vitamina D.
„Deficit vitamina D kod dece je faktor rizika za nastanak rahitisa, zubnih abnormalnosti, poremećaja psihomotornog i fizičkog razvoja, uključujući i nizak rast. Kod odraslih i adolescenata, nakon prestanka rasta, nedostatak vitamina D može dovesti do osteomalacije i osteoporoze. Adolescenti zbog brzog i značajnog povećanja telesne težine, ubrzanja rasta skeleta, preraspodele mišićne i masne mase i drugih bioloških i bihevioralnih odlika pubertetske tranzicije su u riziki za nedostatak vitamina D. Takođe, osobe koje su na režimima ishrane koji isključuju mlečne i životinjske namirnice su u riziku od deficita vitamina D,“ objašnjava dr Snežana Lešović.
Koje doze su preporučene za decu, a koje za odrasle?
Kako je doziranje vitamina D je individualno zavisnosti od starosne dobi, telesne težine, osunčanosti (sezona, doba godine), izlaganja pojedinca sunčevoj svetlosti, prehrambenih navika i životnog stila dr. Lešović navodi da je najbolja prevencija sunčeva svetlost. „Preporučuje se izlaganje Suncu u trajanju od 10-15 minuta svakoga dana u periodu od 11-15 h bez zaštitne kreme. Ovo bi trebalo da zadovolji potrebe pojedinca naspram njegovih osobina.“
Ukoliko prirodna nadoknada vitamina D nije moguća, dr Snežana Lešović nam je dala neke od opših preporuke i doze na osnovu telesne težine i unosa vitamina D u ishrani, tokom cele godine:
- Novorođenče, odojče na prirodnoj ishrani 400 IJ
- Deca (1–10 godina) – od 600–1000 IJ dnevno
- Adolescenti (11–18 godina) od 800–2000 IJ dnevno
- Odrasli (19–65 godina) od 800–2000 IJ dnevno
- Odrasli (> 65–75 godina) i ljudi tamne puti: Zbog smanjene efikasnosti sinteze kože, suplementacija vitaminom D u dozi od 800–2.000 IJ dnevno
- Odrasli (> 75 godina) Zbog smanjene efikasnosti sinteze kože, potencijalne malapsorpcije i izmenjenog metabolizma vitamina D, preporučuje se prihrana od 2.000–4.000 IJ dnevno
- Gojazne osobe kao i starije osobe sa indeksom telesne mase preko 30 kg / м2 trebaju veću dozu 1,600 – 4,000 IJ dnevno
Ukoliko primetite da ste umorni, malaksali,
neraspoloženi, osećate slabost u mišićima, proverite nivo vitamina D jer su ovo
jedni od simptoma za njegov nedostatak. Ono što svakako možete učiniti za sebe
jeste da izađete na svež vazduh i ugrabite malo Sunca jer puno istine leži u
narodnoj krilatici „Ko se Sunca krije bolje da ga nije“.