Kako ste danas? Znate li šta možete da učinite svaki dan za sebe kako biste se osećali dobro? Pre nego što počnete sa čitanjem ovog teksta odgovorite sebi na ova pitanja, a na kraju ćete videti da je možda i lakše nego što ste mislili.
Danas u svetu sa različitim mentalnim problemima živi više od 10% svetskog stanovništva. Ovakava statistika nije nimalo lepa. Zato je važno da budemo svesni izazova i problema sa kojima se susreće svetska populacija, a mi sami biti odgovorni prema sebi i svom okruženju.
Razvoj tehnologija, moderan način života, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost postali su pretnja psihofizičkom stanju pojedinca, a nasuprot tome savremena istraživanja sve više dokazuju čvrstu vezu između načina života, fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja.
Kako fizička aktivnost doprinosi mentalnom zdravlju?
Tokom fizičke aktivnosti u mozgu se odigravaju različiti hemijski procesi, poput proizvodnje endorfina i seratonina, koji kao rezultat daju bolje raspoloženje, oslobađaju nas negativne energije, doprinose samopouzdanju, boljoj koncentraciji, boljem snu i naposletku se u celosti osećamo bolje. Vežbanje osigurava bolji protok krvi kroz telo i samim ti bolji dotok do mozga što ovaj važan organ štiti od povreda i bolesti, a istovremeno unapređuje pamćenje i jasnije razmišljanje. Vežbanje nas oslobađa mentalne napetosti čime pripremamo svoje telo i um da izdrži visoke napore i stresne situacije.
Fizička aktivnost je za većinu ljudi prijatna, naročito ukoliko je sprovodimo u grupi. Tada se stvara i bolja interakcija sa ljudima koji imaju ista interesovanja. Podrška koju ljudi istih interesovanja pružaju jedni drugima pojačava samopouzdanje i osećaj pripadanja. Naročito su značajne aktivnosti koje imaju nizak nivo stresa i konkurentnosti. U grupi su ljudi slobodni da podele svoje strepnje, a samo oslobađanje zabrinutosti vodi boljem rasuđivanju i posredno bistrijem umu.
Da li hrana ima uticaj na emocije?
Da. Naš mozak je stalno budan i kada mišići odmaraju on uvek radi. Brine o svakom našem pokretu 24/7, čak i kada smo u dubokom snu. Za ovu konstantnu akciju našem mozgu je potrebno kvalitetno „gorivo“, a ono dolazi od hrane koju unosimo. Upravo je odgovornost na kvalitetu i raznovrsnosti hrane kako će naš mozak funkcionisati. Ukoliko mu damo viusokokvalitetnu hranu koja sadrži dovoljno vitamina, minerala i svih neophodnih nutritijenata, odgovoriće nam boljim rasuđivanjem i dobrim raspoloženjem. Ukoliko mu ponudimo samo jednoličnu hranu, osiromašenu važnim nutritijentima poput složenih uglejnih hidrata i dobrih masti, a bogatu prostim šećerima, on nije u stanju da uzme šta mu je potrebno i kroz loše raspoloženja nam šalje jasne znake da mu nešto nedostaje.
Danas
je vezi između hrane i raspoloženja posvećeno više pažnje, a posebna grana
psihijatrije, nutritivna psihijatrija, se bavi ovim problemom. Upravo nam
istraživanja koja dolaze od ovih stručnjaka ukazuju na posledice po mentalno
zdravlje izazvane hranom. Ova veza nije jednosmerna, već uzročno posledična,
unos nekvalitetne i neodgovarajuće hrane
može dovesti do depresije, anksioznosti, poremećaja u ishrani (poput bulimije,
anoreksije, prejedanja i sl.), isto tako osobe sa mentalnim poremećajima mogu
utehu ili osudu naći upravo u hrani.
Šta možemo da učinimo za sebe i osiguramo sebi dobro mentalno zdravlje?
- Važno je biti dovoljno hidriran. Voda je potrebna svim organima za pravilno funkcionisanje, a mozgu za dobru koncentraciju i pravilno rasuđivanje. Redovnim unosom tečnosti nećemo doći u zbludu da li smo gladni ili žedni, jasno ćemo razlikovati glad čime osiguravamo sebi dobr apetit. Redovnom i dovoljnom hidracijom smanjujemo mogućnost za konstipaciju koja značajno može uticati na loše raspoloženje.
- Redovni obroci su važni jer time izbegavamo da nivo šećera naglo opadne što stvara osećaj iscrpljenosti i umora, a tada dolazimo u iskušenje da posegnemo za prostim ugljenim hidratima umesto za nutritivno bogatim obrokom.
- Mozgu su neophodne kvalitetne masti kojih ima u namirnicama zivotinjskog porekla, kao i orašastim plodovima, takođe dovoljne količine proteina osiguravaju dobar nivo energije.
- Na dnevnom meniju je potrebno da se nađe više vrsta povrća i voća, bogatim mineralima, vitaminima i vlaknima.
- Ograničiti unos kofeina, istraživanja ukazuju na to da velike količine kofeina mogu izazvati anksioznost, poremećaj koncentracije i nesanicu.
- Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću nam osigurava dobro raspoloženje. Čak i kada nam nije dan, važno je potruditi se da izađemo iz zone komfora, najbolje bi bilo da aktivnost uvrstimo u dnevnu rutinu jer tada nećemo imati izgovore.
- Šetnja u prirodi. Odrasloj osobi je dovoljno i pola sata dnevno šetenje da bi bi se osećala dobro. Istraživanja ukazuju da je fizička aktivnost u prirodnom okruženju višestruko korisna. Tokom fizičke aktivnosti u prirodi sva čula su nam okupirana, udišemo, gledamo i osećamo prirodu.
Šta ukoliko se uprkos svom trudu ne osećamo dobro?
Mentalni poremećaji su postali svakodnevica i nažalost često u svom okruženju imamo prilike da budemo deo nečije priče. Depresija i drugi mentalni problemi nisu puko neraspoloženje i ne prolaze sami od sebe, to nije prehlada, mnogo je dublje i potreba je pomoć čitave zajednice. To je bolest sa pravim simptomima kao što su tuga, potištenost, neraspoloženje, osećaj beznađa, gubitka interesa ponekad i životnog fokusa, koje traje nedeljama, mesecima ili pak godinama. Simptomi mogu biti i fizički kao što su umor, loš san ili loš apetit. Osobama sa ovim simptomima je potrebna pomoć i važno je imati svest o tome da oni sami možda nisu u stanju da se izbore sa time, jer da mogu ne bi bili tu gde jesu. Zato, mi kao pojedinci ne smemo zatvarati oči, skretati pogled i praviti se da je „loš dan“. Ne, neće proći samo od sebe. Stručna pomoć je itekako potrebna, a ukoliko je na vreme ukazana šanse za potpuni oporavak su veće. Odgovornost je na svima nama, svaki dan i nema mesta odglanju niti stidu jer nismo dobro.