Poslednjih godina sve je popularniji režim ishrane koji se svodi isključivo na konzumiranje sirove hrane. Ovaj princip ishrane postoji još od sredine 19. veka kad je Sylvester Graham zagovarao ideju da ljudi nikada ne bi bili bolesni, ukoliko bi isključivo jeli nekuvanu hranu.
Zastupnici sirove ishrane tvrde da je prirodan oblik hrane ključ koji je neophodan za održavanje opšteg zdravlja. Kako je zdravlje glavni moto pobornika ovog načina ishrane, preporučuje se uzimanje organskih namirnica. Hrana koja se konzumira ne sme biti izlagana temperaturama višim od 42°C, kako se prilikom termičke obrade ne bi uništili enzimi u biljkama koji omogućuju najbolju probavu i apsorpciju takve hrane. Dijetom se unosi najviše voća i povrća koje se konzumira celo ili se tretira rezanjem, seckanjem, mlevenjem i pasiranjem. Od sirove hrane mogu da se pripremaju kaše i sokovi. Hrana, žitarice i mahunarke mogu se prelivati vodom temperature do 45°C.
Ishrana sirovom hranom veoma je bogata dijetalnim vlaknima, a siromašna mastima, posebno zasićenim masnim kiselinama, dok gotovo uopšte ne sadrži holesterol. Ova dijeta bogata je C vitaminom, folnom kiselinom, mineralima poput selena, unos kalijuma je povećan, a smanjen unos soli. Bogata je i sa antioksidativnim materijama koje sprečavaju nastanak slobodnih radikala koji uzrokuju degenerativne promene u organizmu. Sirova ishrana utiče na bolje varenje, pospešuje detoksikaciju organizma, redukciju telesne mase, pozitivno utiče na hronične bolesti, pre svega kardiovaskularne bolesti, šećernu bolesti i maligna oboljenja. Međutim, mnoga verovanja o benefitima sirove ishrane ipak nisu dokazana.
Nedostaci
Ovakva ishrana povećava rizik za trovanje sa hranom, posebno tokom toplijeg dela godine. Jedino termička obrada može uništiti patogene bakterije (Salmonella, Shigella, Escerichia coli, itd.) koje se mogu pronaći u sirovim namirnicama- Visok unos vlakana može imati negativne efekte zbog sadržaja fitinske kiseline koja za sebe vezuje minerale i smanjuje njihovu apsorpciju u organizmu
- Sirova ishrana smanjuje nivo holesterola i triglicerida. Međutim, ovakva ishrana utiče i na smanjenje HDL holesterola, kao i vitamina B12. Glavna poteškoća je ta što se vitamin B12 u svom prirodnom stanju nalazi jedino u proizvodima životinjskog porekla. Manjak vitamina B12 dovodi do pojave anemije i poremećaja u funkciji nervnog sistema. Anemija je poslednji stadijum nedostatka ovog vitamina, a pre nje se javljaju: umor, pospanost, malaksalost, gubitak pamćenja, neurološke i psihičke tegobe. Budući da su meso, jaja i mleko jedini izvori vitamina B12 (u onom obliku kakav je neophodan našem organizmu), osobama koje su se odlučile na isključivo sirovu hranu preporučuje se uzimanje suplemenata, uz prethodnu konsultaciju s lekarima
- Sirova hrana ne sadrži potrebnu količinu proteina, kalcijuma, gvožđa, cinka, omega 3-masnih kiselina i vitamina D, pa se masa kostiju može smanjiti, a zbog niskog unosa masti i oskudnog energetskog unosa može doći do iscrpljenosti i pothranjenosti. Stoga se ovakva ishrana ne preporučuje deci, trudnicama i osobama sa hroničnim oboljenjima
- Ovakav životni stil može negativno uticati na menstrualni ciklus. Istraživanja su pokazala da je 70 odsto žena na sirovoj ishrani imalo neredovan menstrualni cikus, dok je jedna trećina imala amnoreju, odnosno izostanak menstruacije, što može biti povezano sa smanjenjem procenta telesne masnoće u telu.
- Sveže neprerađeno povrće, može imati visok nivo pesticida i ostatake raznih hemikalija kojima se povrće i voće tretira.
- Ključan period u razvoju čoveka je otkriće vatre pre 1,8 miliona godina, kada počinje i kuvanje. Termička obrada hrane tradicionalno se koristi u svim poznatim savremenim ljudskim kulturama. Odrastanje u okruženju gde se hrana kuva doprinelo je novim navikama i genetskom kodiranju organizma. Naše telo je naviklo na nivo kalorija i izvore koji su zahtevniji za varenje. Kuvanjem se hrana lakše vari, te olakšava organizmu da dobije dovoljno kalorija i nutrijenata, a apsorbcija nekih hranljivih materija i antioksidanata jedino je moguća iz kuvane hrane.
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke,često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer, ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.
Autor teksta:
prim. mr sc. med. dr Snežana Lešović, pedijatar – endokrinolog, član radne grupe Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja Republike Srbije