Atkins dijeta je jedna od najpoznatijih dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i jako velikim unosom proteina i masti. Dijeta je dobila ime po kardiologu Robertu Atkinsu koji ju je osmislio 1970. godine. Atkins dijeta ne zahteva brojanje kalorija ili kontrolu porcija, ali strogo ograničava unos ugljenih hidrata. Kada se smanji količina ugljenih hidrata u ishrani, organizam dolazi u stanje hiperinsulinemije (viška insulina zbog manje količine šećera koji treba razgraditi). Povećane količine insulina uzrokuju razgradnju masnih rezervi u jetri, koja ih pretvara u glukozu i u ketone. Glavni izvor energije, umesto ugljenih hidrata, postaju ketoni nastali razgradnjom masnog tkiva. Redukcijom ugljenih hidrata smanjuju se masne naslage u telu i reguliše nivo šećera u krvi. Zato ovu dijetu rado prihvataju gojazne osobe, oboleli od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma.
Prema Atkins dijeti mogu se unositi sve vrste mesa, jaja, riba, povrće i sve salate, a ograničen je unos mleka i mlečnih proizvoda. Nije dozvoljen unos testenina, skrobno povrće, voće, slatkiši, alkohol i kofein. Većina ugljenih hidrata u ovoj dijeti potiče od povrća, dok je voće vrlo limitirano. Tokom trajanja dijete treba piti najmanje 2,5 litra vode dnevno. Mogu se piti biljni čajevi bez šećera. Gazirana pića i alkohol su zabranjeni. Prema ovoj dijeti vežbanje nije od vitalnog značaja za gubitak težine, ali može pomoći da se redukovana težina održi. Savetuje se umerena fizička aktivnost, kao što je lagana šetnja.
Nedostaci
- Velika zastupljenost masti i proteina u ishrani: Zbog velikog unosa proteina dolazi do povećanja amonijaka, što opterećuje jetru i bubrege, a smanjuje se apsorpcija kalcijuma, što može da dovede do osteoporoze i pojave kamena u bubrezima i žučnoj kesi. Ishrana bogata belančevinama, zasićenim masnim kiselinama i holesterolom dovodi do povećanja nivoa lipida u krvi, što je osnov za ubrzan razvoj ateroskleroze, te nastanak kardiovaskularnih oboljenja
- Malo ili veoma malo ugljenih hidrata: Redukcija ugljenih hidrata može da vodi ka glavoboljama, vrtoglavicama, mišićnoj slabosti, umoru i razdražljivosti, a nedostatak vlakana može da izazove zatvor, dijareju i mučninu. Deficit vitamina C i minerala dodatno dovodi do slabljenja imuniteta
- Smanjen unos vitamina i minerala: Dijeta se ne preporučuje osobama sa ozbiljnim bolestima bubrega, trudnicama i ženama koje doje, obolelima od dijabetesa, gihta ili koriste diuretike, insulin ili druge lekove za dijabetes. Dijetu ne bi trebalo držati duže od 6 nedelja, s obzirom na ozbiljnu redukciju vitamina C, E, A i B kompleks, folne kiseline, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer, ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.
Autor teksta:
prim. mr sc. med. dr Snežana Lešović, pedijatar – endokrinolog, član radne grupe Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja Republike Srbije