Stručnjaci ukazuju da je umerena fizička aktivnost, uz balansiranu ishranu, ključna za očuvanje zdravlja i prevenciju gojaznosti.
Fizički neaktivne osobe imaju dvostruko veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti; takođe imaju i povećan rizik od karcinoma debelog creva, visokog pritiska, osteoporoze, poremećaja masnoća u krvi i depresivno-anksioznih stanja
Bavljenjem fizičkom aktivnošću umerenog intenziteta (npr. ples, hodanje, vožnja bicikla, kućni poslovi) može se uticati na kompletno poboljšanje zdravlja i kvaliteta života osoba svih uzrasnih grupa, bez obzira na prisustvo hroničnih bolesti ili drugih tipova ograničenja. Kod fizički aktivne dece smanjen je rizik od gojaznosti u odraslom dobu.
Vežbanje ne donosi benefit samo na fizičkom planu, ono pozitivno utiče i na mentalno zdravlje čoveka. Redovna fizička aktivnost povećava nivo dopamina i seratonina u mozgu koji su povezani sa poboljšanjem zadovoljstva. Takođe, vežbanje doprinosi povećavanju lučenja endorfina, hormona koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije.
ZANIMLJIVO: Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost utiče na bolje rasuđivanje i razmišljanje, učenje, kreativnost i u velikoj meri vodi ka povećanju samopouzdanja i entuzijazma za životom.